Судије се ради обављања послова распоређују у кривично и грађанско одељење. На седници судског одељења разматрају се рад одељења, правна питања, начин побољшања рада и стручности судија, судијских помоћника и судијских приправника и друга питања од значаја за рад одељења. Седницу судског одељења сазива председник одељења или вршилац функције Председника суда, а седницом руководи председник судског одељења.

На седници свих судија разматрају се извештаји о раду суда и судија, одлучује о покретању поступка за оцену уставности и законитости прописа и других општих аката, разматра примена прописа којима се уређују питања из делокруга судова, даје мишљење о кандидатима за судије и судије поротнике и одлучује о свим другим питањима од значаја за цео суд.

Седницу свих судија сазива и њом руководи вршилац функције Председника суда.

Кривично одељење

Судије кривичног одељења су: Драгица Панчић, Мирољуб Вујовић, Весна Радомировић, Зоран Грковић, и Милан Давидовић.

Судија Милан Давидовић је председник кривичног одељења.

У оквиру кривичног одељења поступају судије за предходни поступак, формирају се првостепена и другостепена кривична већа, првостепена и другостепена већа за кривичне поступке према малолетницима и ванпретресна већа.

Грађанско одељење

Судије грађанског одељења су Радојка Бажалац , Злата Вујанац и Верослава Костић.

Судија Злата Вујанац је председник грађанског одељења.

У оквиру грађанског одељења формирају се првостепена и другостепена грађанска већа.

Одељење судске праксе

Одељење судске праксе прати и проучава праксу судова и упознаје са њом судије, судијске помоћнике и приправнике. Све судије су дужне да помажу рад овога одељења на захтев руководиоца одељења.
Руководиоци одељења судске праксе су судија Зоран Грковић за кривичну материју и судија Верослава Костић за грађанску материју.

Одељење судске праксе тромесечно доставља „сентенце“ Врховном касационом суду Србије за билтен судске праксе тог суда.

У састав одељења судске праксе улазе, по функцији, Председник суда и председници судских одељења и њихови заменици, а сви заједно чине редакцијски одбор Билтена судске праксе који издаје Виши суд у Краљеву. Уредник билтена је Председник суда судија Биљана Николић.

У оквиру одељења судске праксе је библиотека коју води судијски помоћник библиотекар Драгана Обрадовић.

Положај судија у Републици Србији

Судија је независан у поступању и доношењу одлуке. Судија суди и пресуђује на основу Устава, закона и других општих аката, потврђених међународних уговора, општеприхваћених правила међународног права (Закон о судијама, члан 1, став 1 и 2, Службени гласник РС, бр 116/08, 58/09, 104/09).

1. Сталност судије

Судија своју функцију врши као сталну, непрекидно од првог избора до навршеног радног века, изузев када се први пут бира за судију, када се бира на три године. Трајање функције у моменту избора није временски ограничено, али постоји могућност престанка функције из разлога прописаних законом.

2. Непреместивост судије

Судија врши своју дужност у суду за који је изабран, и без своје сагласности не може бити премештен ни упућен у други суд, изузев у случајевима предвиђеним законом.

3. Независност судије

Судија је у свом раду и одлучивању независан и суди и пресуђује на основу Устава, закона и других општих аката, потврђених међународних уговора, општеприхваћених правила међународног права. Судија није дужан да било коме, па ни другим судијама, нити председнику суда објашњава своја чињенична и правна схватања, сем у образложењу своје одлуке или када то закон посебно налаже.

4. Одржавање поверења у независност и непристрасност

Судија у свакој прилици мора одржавати поверење у своју независност и непристрасност, и мора непристрасно водити поступак, по својој савести, у складу са властито проценом чињеница и тумачењем права уз обезбеђење правичног суђења и поштовање процесних права странака гарантованих Уставом, законом и међународним актима.

5. Материјална независност

Судија има право на плату у складу са достојанством судијске функције и његовом одговорношћу, која ће обезбедити независно вршење судске власти и одговарати достојанству судијске дужности. Плата судије представља гаранцију његове независности и сигурности његове породице.

6. Имунитет судија

Не може се позивати на одговорност судија за изражено мишљење или гласање приликом доношења судске одлуке, осим ако се ради о кривичном делу кршења закона од стране судије. Не може се лишити слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању судијске функције без одобрења Високог савета судства.

7. Одговорност за штету

За штету коју би судија проузроковао незаконитим и неправилним радом одговара Република Србија. Кад је коначном одлука Уставног суда, правноснажном судском одлуком, поравнањем пред судом или другим надлежним органом утврђено да је штета проузрокована намерно или крајњом непажњом, Република Србија би могла тражити од судије накнаду исплаћеног износа.

8. Право на удруживање

Судије имају право да се удружују да би заштитили своје интересе и очували самосталност и независност.

9. Право на учешће у доношењу одлука од значаја за рад судова

Судија има право да узме учешће у доношењу одлука од значаја за рад судова и за одређивање распоређивање средстава за функционисање судова.

10. Право на стручно усавршавање и обуку

Сваки судија има право и обавезу да се стручно усавршава и обучава и то о трошку Републике Србије. Судије на тај начин стичу знања и вештине, како теоријске, тако и практичне потребне за самостално, стручно и ефикасно вршење судијске функције.

11. Избор и престанак функције и број судија

Судије и председника суда бира и о престанку њихове функције одлучује Народна скупштина, односно Високи савет судства, у складу са законом.
Број судија и судија поротника за сваки суд одређује Високи савет судства. У сваком суду сваких пет година Високи савет судства преиспитује потребан број судија по сопственој иницијативи или на предлог председника суда, непосредно вишег суда, председника Врховног касационог суда или министра надлежног за правосуђе, а на основу годишњег прилива предмета.

12. Права из радног односа судије

Судија остварује права из радног односа у складу са прописима који уређују права из радних односа изабраних лица.

Избор и престанак функције судије

Избор судија оглашава Високи савет судства, а оглас се објављује у „Службеном гласнику РС“ или у неком другом средству јавног информисања, које покрива територију Републике Србије. Пријаве и доказе о испуњавању услова потребно је доставити Високом савету судства, који прибавља податке и мишљења о стручности и оспособљености и достојности кандидата. За судије које се по први пут бирају, на три године, Високи савет судства предлаже Народној скупштини једног или више кандидата за избор на једно судијско место. Одлука Народне скупштине о избору објављује се у „Службеном гласнику РС“. На сталну функцију судије бира Високи савет судства. Судија који је први пут биран и који је током трогодишњег мандата добио оцену „изузетно успешно обавља судијску функцију“, обавезно бива изабран за сталну функцију. Уколико је добио оцену „не задовољава2, тада не може бити изабран за сталну функцију.

Престанак судијске функције:

1. на захтев судије (писмени захтев Високом савету судства)
2. навршењем радног века
3. када трајно изгуби радну способност за обављање судијске функције
4. када га не изаберу на сталну функцију
5. разрешењем (када је осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци, или за кажњиво дело које га чини недостојним за обављање судијске функције или због учињеног тешког дисциплинског прекршаја).

Одлуку о престанку судијске функције доноси Високи савет судства и објављује се у „Службеном гласнику РС“.

Рад судија који су на сталној функцији и рад председника судова вреднује се једном у три године, а рад судија које су први пут изабране једном годишње. Комисија Високог савета судства вреднује рад председника суда и одлучује о приговорима судија на оцену његовог рада.